To je samo Rock & Roll

U2 on You tube – Live from the Rose bowl

Iskreno:

Pojma nisam imao da ovo postoji.Snimak,kvalitetan,potpuno regularan na You tube.

Ne treba mi neki extra povod osim čiste želeje da saslušam parče kvalitetne muzike,da se prihvatim nekolikih albuma iraca i da uživam.

Oni drugi albumi nisu me dotakli više od toga da se uverim da nemam ni volje ni živaca da ih čujem.

Poslednji album smatram odličnim ostvarenjem.Praktično je stavljena tačka na i ,zatvoren krug jedne po svim merilima uspešne i extra intrigantne karijere.

Turneja u okviru koje je snimljen koncert o kome je reč,iako još traje označena je kao extra kvalitetan šou sa novim pristupom u tehničkom smislu ( distribucija zvuka i slike svuda u krug,360 stepeni),kao preloman događaj u svetu šou biznisa koji će označiti prestrojavanje ostalih na nešto slično.

Bend nesumnjivo ima toliko materijala da praktično repertor ne sme imati slabo mesto.

Dakle,ne bi smelo da bude neprijatnih iznenađenja.

Prizma

Reč je o mom stavu i pogledu na karijeru benda,koji „prelama svetlo malo drugačije“ kada je reč o očekivanjma od institucije imenom U2.

Politički angažman Bono Voxa i celog benda je jedan od kamena temeljaca njihove karijere.Verovatno ,pogrešno, mislite da sam i ja ostrašćen i kivan na Bonoa koji kao i mnogi drugi generalizuje stav o svim pripadnicima moga,i nekih drugih, naroda. Znate ono svakom narodu po zasluzi a sve,po mom utisku, mereno težinom stradanja irskog naroda u decenijama podeljenoj zemlji. Imam potpuno razmevanje za takav njegov utisak, pa makar to bio i stav koji se javno prenosi i izriče.

Ništa logičnije od takvog angažovanog stava na početku karijere, kada je „zahvat“ uticaja sastava U2 bila Irska,Britanija,pa i cela Evropa.

Danas, kada su ti okviri globalni nemogu da se otmem utisku da se u Irskoj suštinski ništa nije promenilo a da se politički uticaj Bonoa i drugova daleko više „boduje“ u Brazilu, Uzbekistanu, Zanzibaru i centralnoj Bosni nego u Irskoj. Pomislio sam da bi moj deda iz cuga reko „Džabe ste krečili!!“

Ni u snu nisam očekivao da od takvog političkog angažmana odustanu ali moja prizma je prelomila na očekivanje da se malo samnji gas i dokaže da U2 ima i nešto drugo da ponudi.

Fotografije i izveštaji sa turneje su slali sliku o tehnološkom čudu i shodno tome sam očekivao da će mašinerija zgromiti sve pred sobom. Malo ko to može sebi da priušti. Rok Dinosaurusi iz prve lige mogu doći manje ili više blizu.

Publika svuda oko izvođača.I publika je izvođač. Koncept generalno nije nov, u pozorištu se primenjuje skoro ceo vek. U2 bi morali imati dovoljno snage i moći da u šou biznisu to izguraju. Svaka čast na ideji i nameri. Prizma je prelomila da se njima nesme desiti kiks.

Koncert,tačnije pogled na snimak koncerta

Sjajno izgleda poprište događaja. Vanzemaljska konstrukcija u centru ogroman prostor prepun publike. Iščekivanje publike u Rose bowl-u nemože se prikazati verno. Mora se biti tamo. Dramaturgija živog nastupa je druga priča u odnosu na dramaturgiju TV prenosa. Sa tog stanovišta dosada samog početka u prenosu je logična. Ali kada je sve jednom počelo imamo sliku dramaturgije koncerta. Odlično usviran bend sa nevidljivim „pomoćnim“ muzičarima. Jasno se sagleda nešto što liči na ogromnog „Aliena“ čija je jedina svrha da „polaže“ svoja insekt-jaja na scenu koja samo što nije eksplodirala. I onda sat vremena vruće hladno. Sad će,pa kad čujete Bonoa kako izjavljuje ljubav publici koju eto jako voli,shvatite da neće. Pa mali istorijsko politički traktat,tek da se obaveste oni koji već o tome sve znaju,dakle opet neće,pa tako ,što reko lala jedno pet šest puta. Setio sam se Karpenterovog filma „Oni žive“. Stalno nešto visi u vazduhu a .....i taman pomisliš da odustaneš stvar explodira i dalje nema mira,nema pardona do smrti i nazad.

I desilo se.Alien se pretvorio u nešto stvarno neviđeno. Ali trajalo je petnaestak minuta. Meni je gladajući snimak adrenalin skočio do neslućenih visina. Kako li je tek bilo prisutnima. I ponovo spuštanje dole, kanalisanje energije gledalaca u politički pamflet. Traktati o revolucionarima,traktati politizovanih sveštenika.......Publika je odreagovala tako da se sve pretvorilo u blagi promašaj. Pa nemože se skupo naplatiti amerima banalno politikanstvo.

Učinilo mi se da Bono baš i nije presrećan. Ostala trojica su se sjajno zabavljala maestralno svirajući. The Edge je definitvno jedinstven i neponovljiv gitarista i duša svega. Može rame uz rame sa najvećima.Stepen originalnosti,istrajnosti i nepokolebljivosti u pristupu insrumentu je na nivou Hendriksa,Satrijanija,Đanga…….!!!! Možda Edge nije u stanju da odsvira Manish boy,da raspuca brzu skalu preko celog vrata gitare ili da se sa basom uhvati u ritam osnovu za Užičko kolo ali što bi to uopšte i radio.Ovo što on radi nemože niko.Usput na ovom koncertu se i napevao pratećih vokala i to izvrsno. Ostali „svirci“ iz benda i oko njega su sjajna transmisija i to je velika stvar. Očigledno, nesmeta njma ,pa što bi i bilo kome od nas.

Rok dinosaurusi i novi pank

Ovo iskreno,počinje pomalo da iritira.Hoće li stići do razočaranja. Dinosaurus sam sebe naduvava do te mere da je ugrozio prostor u kome se upošte može pokrenuti. A čvrste je da bi se sam od sebe raspukao. Bojim se da će neko da ga bocne iglom kao onomad što je Roten uz pistolse i clash razbucao reptilsku rok industriju. I nije to jedini znak da se sprema „novi pank“.

Nema ovde mnogo priče.Sa svojih malo više od 30 godina ovaj čovek svira takav beli bluz da nema brige hoće li ljubitelji ovakve vrste muzike imati šta kvalitetno da čuju u narednim godinama.
Imena sa kojima je sarađivao govore sama za sebe. B. B. King, Buddy Guy i Eric Clapton, su ljudi od kojih se uči samo o dobrom bluzu.
Pročitajte malo više ovde
WIKIPEDIA
i pogledajte video klipove ovde Good Love is On the Way Gravity
Uživajte

Samo četrdeset godina kasnije neko se setio da obeleži legendarni prelaz Bitlsa preko zebre u blizini Abbeyroad studija u Londonu.
Već tada slavan studio postao je definitivno najslavniji u svetu.O pešačkom prelazu da nepičamo.
Ali,TO JE SAMO ROCK AND ROLL!!!!!
Hvala Zoranu Veselinoviću za sjajnu vest.

U magli mi obitava sećanje da sam negde pročitao kako je bivši član grupe Suncokret i grupe Rani mraz,Bora Đorđević okupio ostatke nekadašnje grupe SOS i snimio singl sa naslovom "Lutka sa naslovne strane".I niko nije sa sigurnošću znao kako će se grupa zvati.Tako sam naivno pomislio da je inkriminisani Bora neskriveni i iskreni ljubitelj ribljih specijaliteta i da će se na omotu prvog albuma koji se već naveliko snimao sasvim sigurno naći kotlić podložen finom vatricom.Kad ono Kost u grlu i na slici tragovi bluda i razvrata.A u pesmama...!!!???Prvo obračun sa kućnim savetom,a zatim pravi početak Riblje čorbe,Zvezda potkrovlja i suterena.Godinama su svi susreti sa bendom u živo počinjali tako i nikako drugačije.I u narednih nekoliko numera,da se vidi skroz na skroz da od romantike i kotlića nema ništa.Dobrano šokirana srpska rok publika nije ni došla sebi pošteno,već su kružile vest da se snima nešto prljavo i pokvareno.Pokvarena mašta i prljave strasti je ploča koja najbolje pokazuje kako izgleda delo koje nastaje u jednom dahu.Sve mane snimka i produkcije zanemarene su onog trenutka kada Vas razvali do tada najžešća i najurbanija rok svirka nastala u Srbiji.Zvuk sa mojeg primerka ploče postajao je sve gori i gori.Slušalo se silno i fizički,mehanički ruiniralo do neupotrebljivosti.Ovo je prva ploča koju sam ponovo kupio kao drugi primerak.Iskreno bilo je još par takvih.Do pojave CD-a jedino je The Dark Side Of The Moon Pink Floyda doživeo da kupim treći primerak vinilnog izdanja.


Riblja čorba je sve napravila sve da se uhvate u zamku koja se zove treći album.To je trnutak u karijeri kada slavno ostaješ za sva vremena ili (ne)slavno nestaneš za sva vremena.Naslov sugeriše da se ne dešava ništa,omot je pravo malo umetničko delo a mi smo dobili nešto što briše granice vremena,i da bi bilo najbolje od svega moralo je da sadrži najveću srpsku rok numeru.Da je "Pogledaj dom svoj anđele" nastala i bila snimljena tada bez dileme bih ovo u nekakvoj svojoj listi proglasio najboljom srpkom rok pločom.Ovako,to je samo najbolja ploča Riblje čorbe i seme nečega što se zove mešanje politike u rok.Doduše Bora se branio,sudski odbranio,ali je polemisao sa nekim trećim o tome kako politika ugrožava sve stvaralačke slobode.Počeo je da se bavi političarenjem,da bi se evo sada i zvanično bavio politikom.
Ovog momenta mi je palo na pamet da pročitam redom naslove albuma Riblje čorbe.Ispade dobra priča.Baš dobra priča.E o tome sam počeo da pišem.
Rock and roll.

Ko bi reko!
Jednog dečaka su sa početka 70-tih godina prošlog veka dva brata sa sve dugokosim hipi društvom vodili po probama i gažama svog benda.
Vežbali su neke brzanjce o nekavim "Malim medvedima" i "Čudnim šumama".Raspredali o nekavoj grupi Jutro i pesmi koja je pominjala nečiju želju da bude Bijelo dugme da se mala zakopča u me.I sve to svirali.
Dečak je čvrsto verovao da su "skinute" verzije bolje od onih originalnih snimljenih.
I nije mu ni na kraj one dečačke pameti bilo da su mu ugradjivali i definitvno ugradili virus.
Zarazili su ga tom muzikom.
Ovaj blog će pisati čovek zaražen Rock & Roll-om.
I neka ne čitaju oni koji nisu zaraženi ili se plaše da zaraženi budu.